NOVI SAD – Klimatske promene, odnosno globalni trend porasta temperature, zajedno sa izmenjenim obrascima padavina i ekstremnim vremenskim pojavama, imaju direktan uticaj na poljoprivredu. Agronomska struka je pred velikim zadatkom – kako se na najproduktivniji način uhvatiti u koštac sa izazovima klimatskih promena. Sve počinje edukacijom, saglasni su stručnjaci i poljoprivrednici. A u toj borbi institucionalna podrška je posebno važna.
Upravo zbog neophodnosti edukacije poljoprivrednika, resorno ministarstvo i Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije”, u čijem je fokusu inovativan pristup poljoprivrednoj proizvodnji, pokrenuli su seriju edukativnih radionica, od kojih je prva održana u sremskom selu Rivica.
Ugledni stručnjaci i predstavnici instituacija razgovarali su sa poljoprivrednim proizvođačima o toj globalnoj temi koja otvara brojna pitanja.
Vremenske prilike u poslednjih mesec dana mogle bida predstavljaju signal da se klima vraća u okvire kontinentalnih obeležja. To je za poljoprivredu, kao fabriku pod otvorenim nebom ohrabrujuće, ali dugotrajne suše i olujni vetrovi, koji su nova klimatološka pojava za naše podneblje, nameću potrebu za dobrim poznavanjem finesa koje se odnose kako na obradu zemljišta tako i na primenu mineralnih đubriva, čulo se na ovom skupu.
Zakonom o podsticajima definisano je 18 mera koje doprinose održivosti i ruralnom razvoju, a posebna pažnja usmerena je upravo na borbu sa klimatskim promenama, poručuju iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Sve mere, detaljno je predstavila Ljiljana Simić iz sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede.
“Klimatske promene su naša stvarnost i one se dešavaju mnogo brže nego ikada ranije. Kroz mnoge naše mere podržavamo investicije koje doprinose prilagođavanju klimatskim promenama”, poručila je Ljiljana Simić i obrazložila mere koje se odnose na investicije u fizičku imovinu i to kroz kupovinu različite opreme. Ona je ukazala i na meru koja se odnosi na upravljanje rizicima, ali i na onu koja se tiče očuvanja genetičkih resursa.
“Duboko oranje- da, redukovana obrade- ne. Sa predsetvenom pripremom, odnosno prvim prohodom trebalo bi se krenuti već krajem januara, a ne na proleće kada je već kasno i ono što je veoma važno ne bi se trebalo izbegavati jesenje đubrenje pa onda preterivati sa azotom u proleće “, poručio je poljoprivrednicima iskusan agronom Dragan Kljajić.
U svakom slučaju precizna poljoprivreda i primenjena agrotehnika su dobitna formula. Stručnjak za preciznu poljoprivredu, doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stipendista Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, Lazar Turšijan, ukazao je na pravilo 4P u preciznoj poljoprivredi. Ono se odnosi na četiri ključna aspekta upravljanja resursima i procesima i podrazumeva primenu resursa na tačno određenim mestima, u pravo vreme, u pravoj količini i naravno na pravi način, kako bi se povećala efikasnost, smanjili troškovi i očuvala životna sredina.
“Ovo je odličan način da iz svih uglova sagledamo problematiku klimatskih promena i analiziramo njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Želeli smo da čujemo konkretne preporuke koje ćemo primeniti u narednoj prolećnoj setvi, a ovo doba godine idealno je za edukaciju poljoprivrednika”, poručio je predsednik Udruženja “Poljoprivrednici nove generacije”, Goran Eror.
Edukativni karavan posvećen klimatskim promenama do kraja godine obići će još nekoliko seoskih sredina u različitim delovima Srbije, a potom će biti izdata i brošura sa ključnim preporukama za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera, kako bi se uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju sveo na minimum.
Izvor: RTV
Slika: Freepik
