Neadekvatna higijena i uslovi čuvanja u skladištima doprinose prenamnožavanju štetočina i pojavi bolesti
Skladištenje žitarica zahteva posebnu pažnju i ako se tom poslu pristupi kvalitetno i na vreme neće biti problema da se sačuva žito tokom perioda čuvanja. Pre skladištenja žitarica može se sprovesti zaštita praznih skladišta i zrna od štetnih insekata, nekoliko vrsta grinja, glodara i ptica. Najmanja pojava štetočina za kratko vreme može dovesti do jakog napada. Zbog toga je potreban redovan obilazak i kontrola skladišta (jednom mesečno) kako bi se na vreme primenile mere zaštite.
Prilikom pregleda skladišta, magacina, koševa za kukuruz potrebno je vršiti sistematsku kontrolu skrivenih tamnih mesta gde se nalaze insekti (tavanice, uglovi, oko stubova, oko električnih instalacija, uglovi oko prozora, vodovodne cevi u skladištu, uređaji i mašine, ventilacioni otvori..). Postavljanje feromonskih klopki za pojedine štetočine može biti signal o prisustvu štetočina, a lovljenjem se smanjuje i brojnost štetočina ukoliko su prisutne. Štetočine mogu dospeti u skladišta kretanjem i letom ili unošenjem proizvodima, transportnim sredstvima, a veoma često izvor štetočina je zaostala količina žitarica i neočišćeno skladište. Postavljanjem mreže na prozorima i drugim otvorima otežava se ili potpuno onemogućava ulazak štetočina u skladište spolja.
Najznačajnije štetočine uskladištenih proizvoda su: žitni žižak (Sytophilus granarius), kukuruzni žižak (Sytophilus zeamays), žitni moljac (Sitotriga cerealella), mali brašnar (Tribolium confuzum), brašneni moljac (Plodia interpuctella), brašneni moljac (Anagasta kuehniella), pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus), ambarev moljac (Tinea granella)…Skladišta poljoprivrednih proizvoda privlače ove štetočine, a neadekvatna higijena i uslovi čuvanja doprinose prenamnožavanju štetočina i pojavi bolesti. Zbog toga je pre unošenja proizvoda neophodno izvršiti dezinfekciju i dezinsekciju skladišta. Može se tretirati prazno skladište, a može i roba koja se nalazi u njemu. Skladište treba detaljno očistiti od ostataka proizvoda, prašine, paučine, iz pukotina na zidovima ili podu. Sve pukotine i udubljenja na zidovima, tavanici, podu treba zatvoriti, u tim pukotinama mogu ostati štetočine i izvršiti zarazu novih proizvoda. Nakon toga se obavlja higijensko krečenje tavanice i zidova.
Za tretiranje praznih skladišta mogu se primeniti hemijske mere primenom insekticida (Etiol tečni, Difos E-50, Actellic EC 50… Voditi računa o preparatu koji se primenjuje i poštovati preporuke proizvođača o pravilnoj primeni. Prilikom obavljanja tretiranja potrebno je da proizvođač koji obavlja tretiranje obavezno koristi zaštitna sredstva, zaštitno odelo, rukavice, obuću, masku zbog velike otrovnosti ovih preparata. Preparat se ne sme primenjivati u skladištima brašnaste robe i uljarica. Može se koristiti za tretiranje zrna žita i kukuruza samo u silosima koji su snabdeveni dozatorima za jednako nanošenje preparata na zrno. Etiol tečni za suzbijanje vrsta Coleoptera i Lepidoptera u praznim skladištima koristi se u koncentraciji 0,2%-0,3% (20-30 ml u 10 l vode, uz utrošak 7-8 l pripremljene emulzije na 100 m2 prostora). Prilikom unošenja poljoprivrednih proizvoda treba voditi računa da proizvod nije već zaražen insektima. Nakon skladištenja poljoprivrednih proizvoda nastaviti sa održavanjem higijene u skladištima i redovno ih provetravati jer osnovno je da poljoprivredni proizvodi u skladištu budu suvi i hladni. Obavezno, prostor dezinsekovati dve do tri nedelje pre unošenja novog proizvoda.
Poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije mogu obavljati pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove prema Pravilniku o uslovima za obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u oblasti zaštite bilja i biljnih proizvoda. U ovako pripremljeno skladište unose se samo zdravi proizvodi koji nisu zaraženi i koji imaju manji % vlage (ispod 12%). Manji procenat vlage onemogućava razmnožavanje i razviće većine štetočina u skladištu. Proizvodi koji su zaraženi ne smeju se unositi u skladište da ne bi došlo do njihovog širenja na nezaražene proizvode. Posebnu grupu štetočina u skladištima čine glodari, dve vrste pacova i kućni miš. Svaki pacov pojede godišnje oko 20 kg zrna, a deset puta toliko učini nepodesnim za ishranu ljudi. Posebno veliku štetu prouzrokuju u magacinima brašna.
Izvor: Dipl. Inženjer, Svetlana Šućević; PSSS Novi Pazar
Foto: FREEPIK
Comments are closed